Još jedan dan pun razmišljanja, praznine u srcu, mog odlutalog uma, patnje, ljubomore na samog sebe.
Tačno pre četiri godine, u aprilu, više ne pamtim dan, sada mi je sedamnaest godina i još se sećam i razmišljam kao da je danas bilo, ta sudbina, taj anđeoski pogled pun ljubavi i romantike, Mitrovac na tari i dugo očekivana ekskurzija... Tako sam srećan, idem sa mojim razredom na Taru, to druženje, novi ukus kiseonika za koje imam sedmo čulo, šesto me ubeđuje da će mi se nešto predivno desiti u životu. Bilo je kišno vreme, sve tako mračno, ljudi ne raspoloženi, tada sam razmišljao samo o mojim simpatijama, istina je, imao sam par drugarica iz razreda prema kojima sam gajio posebna osećanja, te slabe nade. Stigli smo u tršic, posetili smo kuću Vuka Karadžića, osetio sam "prefinjeni ukus srpske starine, kulture, kako su ljudi nekada živeli, romantike i romanse..." Tu su i 4-5 manastira koje smo isto posetili. Najzad!!! Planina Tara!!! Sveža planinska noć, moji drugovi i ja smo se raspakovali u sobi čekajući na večeru, stojao sam na terasi potpuno sam, na terasi jednog bungala, ti bungalovi su u stvaru malo lošiji hoteli, sa crnim drvenim krovom do zemlje, kako bih sneg sa njih lakše klizio... Predivan pogled sa terase trećeg sprata. Nisam večerao jer me je obuzela neka usamljenost, ne zbog daleke kuće u Staroj Pazovi, nego zbog toga što sam predpostavio i sanjao da će mi se ovo desiti, baš meni, stojim sam i razmišljam, tužan sam i srećan, četrnaest mi je godina a ja nisam imao još ni jednu devojku. Upravo to je jedino što mi je falilo, ali čista ne iskvarena jlubav, moj prvi susret, izlazak u diskoteku sa prvom demojkom koju volim... Moji drugovi iz razreda su bili na bilijaru, drugarice su se spremale za diskoteku, svi su bili tako srećni jednom novom iskustvu, napornom danu popunjenog samo obilascima manastira, planina, gradova.. Razredna nas je pozvala da siđemo dole da bih se postrojili u kolonu, pa krenuli u diskoteku, normalno, ko nije hteo, mogao je da ostane u bungalu, ali samo u bungalu jer su pord tih bungalova šetali neki ljudi zlih namera, dileri droge i ljudi koji su htele da te opljačkaju i prebiju. Ovog puta sam odlučio da pođem i ja sa svojim drugovima i drugaricama u diskoteku, da se opustim i zabavim. U diskoteci su se puštali oni teški narodnjaci poput onog Šabana od Šaulića, Mitra Mirića, itd.. Svi su igrali, diskoteka je bila zapaljena, počeo sam i ja da igram sa drugovima, ne zbog muzike, nego zbog prijatne atnosfere i pozitivne energije koja se nalazila u toj diskoteci. Od jednom me uhvatila neka melanholija i samoća, moja simpatija što mi je bila 2 godine, smuvala se sa jednim metalcem, i nije bog zna neki, ali to je bio njen izbor. razočaran sam istrčao iz diskoteke, i mislim da je to ona videla, i mislim da joj je bilo čak žao što sam se toliko povredio kada sam je video sa drugim. Seo sam na stepenice ispred diskoteke, sedeo sam tako sam jedno petnaest minuta, i mislio sam o svemu, a prvo sam razmišljao kako sam usamljen.. Nisam bio lik da se potučem zbog voljene devojke, ali sada mi je sve ravno, moje emocije su trule... Od jednom, obuzela me sreća, nisam znao šta mi je bilo. Posle pet minuta, moja simpatija dolazi, ja ne mogu da verujem, uzima mi ruku, i vodi me na terasu u njenoj sobi sa koje me je svo vreme gledala dok sam ja stajao u mojoj sobi, pošto su ti bungalovi, tj. mali hotele preko puta, bili na razdaljini od jedno 50 metara, pa mogu da se vide susedne sobe gostiju drugog bungala. Poljubili smo se bez i jednog komentara, ljubili smo se dva sata u njenoj sobi, nisam hteo da je iskoristim jer mi je ovo bilo prvi put kao i njoj u životu. Osetio sam da više nisam usamljen. Ljubav mi je došla kada sam se naj manje nadao! Znam samo jedno, da mi i dan danas, posle 4 godine ostaje praznina u srcu, jer je moja prva ljubav otisla da zivi u englesku i do tada mi nije pisala. Zbog toga ovaj blog nosi ime "praznina"
Tara
